Poslednje predavanje Dr Zorana Đinđića

Tokom posjete Banjaluci Dr Zoran Đinđić je 21 februara 2003 uvjećnici Banskih dvora održao predavanje studentima na temuNacionalizam i patriotizam.
Ovo je bilo njegovo poslednje obraćanje studentima. BUKA je bilajedini medij koji je ovo predavanje objavio na svojim stranicama.Tokom proteklih godina ovaj govor smo na godišnjicu atentata slali narazne forume i nevjerovatno je koliko je zadržao svježinu i bitnost.Mislim da u Srbiji ne postoji političar koji bi znao ponoviti ovajgovor, a kamo li da ga izgovori sličan. Zoran ga je izgovorio bezikakvog papira ispred sebe, opusteno i energicno istovremeno, kao datek nekoliko sati prije na njega nije pokusan atentat kod Limesa.

U ovom blogu ću postaviti neke od djelova predavanja, zainteresovaniga cjelog mogu procitati na nasim stranicama. Sada mi se ciniaktuelnijim nego ikada.

"....opšta teorija društva i koliko god izgledala trivijalno, vrlo jepoučna jer smo je mi kao narod često zanemarivali i tražili moždaponekad opravdanje u tome da mi nismo u ovome svetu, jer smo nebeskinarod i za nas pravila ovoga sveta ne važe. I tako smo na krajuplaćali ovozemaljsku cenu za teoriju kojom smo željeli da pokažemo dami nismo ovozemaljski. Ali, na kraju je ipak, merodavna ona rampa gdevam naplate cenu. Ako se ona nalazi na zemlji, onda se vi zemaljskiputnik. Ako vi letite kao anđeo po nebu, onda nemate putarine kojutreba da platite i onda u principu i nema troškova. Čim postojetroškovi to znači vi ste uključeni u jedan materijalni sistem i vimorate da predviđate da li su ti troškovi previsoki za vas da ihpreplatite. Naravno, okruženje u kom mi živimo bilo kao nacija, bilo kao zemlja, ima neke svoje pravilnosti, ono nastaje kroz vekove i sasvim sigurno nije neki haos sa kojim se mi svakoga dana susrećemonego poseduje određene zakonomernosti koje, ako ih pratite, pažljivostudirate, mogu da vam pomognu da se orijentišete i da predvidite štaće se događati..."


"....za nacionalizam merodavni motivi. Za patriotizam su merodavnirezultati i posledice. I to je osnovna razlika takođe izmeđutradicionalnih i modernih društava. Znači, vi imate mogućnost i imateistorijske primere nacionalizama koji su želeći da je unapredeuništili svoju naciju. Ali to im nije mana. U toj slici svetanajvažnije je bilo da li su oni imali nameru da pomognu svoju naciju.Ako su oni imali nameru, i mogu da dokažu da su imali nameru, oni sunašli svoje opravdanje, jer oni kažu, mi smo iskreno hteli, ali nakraju je to završilo na štetu za našu vlastitu naciju, ali nismo mikrivi nego su krive okolnosti.Ako se setite početka ove priče, okolnosti su takođe deo planiranja.Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samopostojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate daplanirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašustrategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv tajsvet. Znači, uvek ako ne uspete da se snađete u jednom okruženju nijekriva priroda. a međunarodna politika vam je kao priroda. Oluje,tornada, poplave, sve se to dešava i tu nema baš mnogo moralnihrazmišljanja. Tu postoje odnosi snaga, sila i vi to treba da razumete i kroz sve nekako da prođete, a da ne nastradate. Onaj ko moralizujetu sitaciju i ko kaže, ja imam namere i sa tim namerama onda ulazi unešto i na kraju dobije po glavi. je ili naivan ili nesposoban. To je,zapravo, karakteristika tih tradicionalnih društava gde se ono što jeupravljanje društvom moralizuje ili ideologizuje. I da se kaže, miželimo nešto, mi imamo dobre namere, mi imamo dobre motive, a da lićemo uspeti, to ne zavisi od nas, to zavisi od nečega drugoga, pa akone uspemo, onda kažemo, verovatno postoji neka svetska zavera koja jenaumila da sve naše namere osujeti. I onda smo mirni, jer smo našli obrazloženje zbog čega nikad ne uspevamo.Međutim, ako kolektivni identitet baziramo na nečem modernom oblikukao što je patriotizam, onda ćemo umesto etiku namera imati etikuodgovornosti i gde ćemo praktično umesto da obrazlažemo šta smo mi hteli, da obrazlažemo zašto su ti rezultati takvi kakvi jesu, i da umesto da držimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve pravaimamo, vršićemo detaljne analize koliko šansi, sve to što mi želimo,ima da uspe. I onda ćemo polagati odgovornost za posledice, a nećemotražiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika. I na tojrazlici se lomi pitanje da li mi kao srpski narod možemo da uđemo u21. vek, sa jednom modernom formom kolektivnog identiteta, ili ćemo pokušati da izgradimo neke mehanizme modernih društava u industriji, u privredi, u institucijama, a u svojoj svesti ćemo zadržati jedan arhaični vid kolektivnog identiteta koji će se bazirati na tommoralističkom pristupu, gde odgovornost nikada nije na onima kojisprovode neku aktivnost, nego je uvek na okruženju koje možda nećeprihvatiti tu aktivnost nego će je odbiti.Znači, jako je važno da se nekom refleksijom naše istorije vidi, štasu to razlozi što smo mi često doživljavali neuspehe, a da pri tomeniko nema osećaj da polaži neke račune i niko ne misli da je ongrešio, i svi misle da su drugi krivi. I da li je to jedna pozicijakoja u budućnosti bar obećava manje poraza nego u prošlosti. Ja mislim ne. Ja mislim da je to pozicija koja u budućnosti u priličnoj merigarantuje da doživljavamo ono što smo doživljavali u prošlosti. Znači ako prilazite jednom problemu na isti način, možete da očekujete daćete dobiti isti rezultat kao što ste dobijali i ranije. Ako je tajrezultat bio loš, menjajte pristup. Ako nećete da menjate pristup,nemojte da se žalite što ćete opet imati ponovo iste rezultate. Značiako želimo da budemo uspešniji u 21. veku nego što smo bili u 20.veku, mi moramo da redefinišemo svoj odnos prema sebi i prema svomokruženju, analizom trendova koji se događaju u svetu...."


"...Razlika između etike i morala je vrlo bitna, jer to šta je dobroza jedan narod kroz jednu javnu diskusiju - to je etika. Moral jepitanje namera da ja kažem to je dobro. Ja mislim da je to dobro i jaću to da radim jer su moji motivi dobri. To što će se to na kraju desiti katastrofalno ja nisam kriv, ja sam to iz dobrih namera uradio.Ja to prezirem. Mislim da je to jedan izgovor slabijih. Mene neinteresuju namere. Mene intersuju posledice. Svako ima dobre namere imislim da je to stvar pristojnosti. Ja nemam nameru da diskutujem onečijim namerama. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Ali to jetoliko trivijalno da me to ne interesuje. Mene interesuje šta sledi iztoga. Ako ne sledi neka posledica koja je korisna mene dobre namere neinteresuju. Ako sledi, to što će neko da kaže to su motivi ovakvi ilionakvi, ni to me isto ne interesuje. U javnom životu mene interesujuposledice koje su dobre za tu zajednici u kojoj se taj javni život sprovodi. Ako imate permanentno loše posledice, po meni je svejedno da li je na Božijoj pravdi, na nekoj drugoj pravdi zasnovano ili nadobrim namerama, jer to na kraju dovodi do propasti te zajednice kojatreba na kraju da uspe. Ne može ništa da se sprovede bez tehnologije.I, namere bez instrumenata su lepe želje. I, naravno, instrumenti bezetike mogu da budu užas, jer i Auschwitz je savršentvo tehnologije,ali savršenstva da bi se ostvario zao projekat. Znači, mora da jednazajednica neprekidno diskutuje o tome šta je dobro za nju i da upolitici traži instrument za sprovođenje toga. I utoliko jedna rasprava o vrednostima i ciljevima je za svaku ljudsku zajednicuneizbežna. I nikada politika neće postati tehnologija, jer se uvekpostavlja pitanje: a čemu to služi. Ako to ne služi ljudima koji u tojzajednici žive, onda je to jedna otuđena moć koju ljudi treba dasruše. I naravno da će oni da je sruše, jer zašto bi davali svoježivote da bi neko drugi u njihovo ime sprovodio svoje ciljeve..."


"...Mislim da mi kao narod imamo problem sa time što su naši liderisuviše egocentrični i samozaljubljeni i oni misle da sve postoji samozbog njih. Na zapadu, kroz razvoj njihovih demokratskih društava lider je činovnik naroda i nacije i on je održiv samo ukoliko vodi napred iu onoj meri u kojoj on daje neki plan gde nacija može da uspe na tomputu. Može da pogreši. Ali onoga trenutka kada on svoj neki interesstavi iznad interesa nacije i kaže: mada sam ja postao problem, janeću da se sklonim, jer, eto, ljudi me podržavaju- tog trenutka ongubi kredibilitet. I samo još nešto da kažem na jednu bolnu temu zanas: zbog čega je na Balkanu politika mnogo više mitologizovana nego uovoj klasičnoj centralnoj Evropi. Zbog toga što smo mi imali problemsa nacionalnim državama. Mi smo bili praktično narodi u stranimdržavama. Imali smo Austrougarsku i Tursku imperiju i u tim imperijamakoje su bile države smo mi imali neki svoj položaj, ali nismo imalisvoju državu. I onda se taj kolektivni identitet ostvarivao krozetnički identitet, nije mogao da se ostvaruje kroz političke institucije jer ih nije bilo i nije moguće da ih bude. Pošto kolektivni identitet postoji, on se izražavao kroz jezik, kulturu iveru jer su to bili jedini atributi za prepoznavanje zajednice. Nijebilo države nego je bila zajednica. Da nekoga pitate ko je najboljistručnjak za jezik, kulturu, veru - pisci, pesnici, popovi - da li suoni najbolji predstavnici jednog modernog identiteta. Ne baš. Zašto?Zato što oni teže preterivanjima, teže isključivosti, teže poeziji,mitovima, jer je to njihov posao. I ako pogledate našu politiku uposlednjih sto-dvesta godina, vi ćete videti da u njoj ima višepropovedi nego političkih programa. To se prikazuje kao političkiprogram. Ali kada vi to pročitate i vidite da se tu nude u priličnojmeri neproverljive stvari, razne priče iz prošlosti, razni simboli,sve ono što nije loše kao deo neke opšte političke kulture, ali jevrlo loše ako treba da bude deo jedne operativna politika u kojoj vamtreba jasan plan, srategija, proverljiv plan koji može da se analiziraonda to nije dobro. Vi treba da naprivite jednu ekipu i kažete: molim te napravi nekoliko scenarija na osnovu onoga šta može sve da se desi,ako mi hoćemo da to uradimo. Vi imate vrlo malo naših političkihprograma, srpskih, koji počivaju na tom modernom konceptu politike,ali imate mnogo, mnogo onih koji počivaju na kombinaciji poezije iverskih propovedi i zbog toga mi nismo baš bili preterano uspešni, jerjedno je držati zapaljive govore i obaraćati se emocijama, a drugo jeplanirati jednu ozbiljnu državnu politiku..."