Odmor

Zicatela #2
Originally uploaded by konaboy.

Kaže lik da je ovo fotografisao u Meksiku. Nadam se da Meksiko nije skupa destinacija ovih dana. :)

Pera je otišao u policiju

Za to što vam se desilo, kriv je Koštunica.

Pozovite 92.

Nedajte da se kriminal ponovi.

Šalji dalje...

Dečiji biseri

KO JE BIO IVO ANDRIĆ?
- on je bio zidar i napravio je najveci most na Drini, al mu nisu platili.
- On je pisao o jednoj Jeleni, koju je izgubio pa je taržio po kamenju.
- On je izmislio saobracajne znakove.
- Imao je puno knjiga i šešira.
- Svi imaju samo jedan spomenik, a on ih ima mnogo.
- To je mamina prva velika ljubav i kad se udala za tatu o njemu puno
prica, a tati svejedno.


KO SI TI?
- To me pitaju mama i tata kad me tuku, a ja im odgovaram da sam njihovo
dete.
- Mnogo sam fina devojcica i lepo pišem po cistom zidu
- Ja sam deda jer se zovem kao on.

ŠTA NAJRADIJE JEDEŠ?
- Volim sve a najviše pasulj sa dokolenicom.
- Volim i slatko od šljivovice.
- Meso od pileta sa drškicom.
- Najsladje jedem kupusa od salate.
- Šta drugo nego kuvano jaje na oko.
- Najvolim da ne jedem. A kad moram kažem da nisam gladan, da me boli
srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku.
- Volim džigericu i druge unutrašnjice.

ŠTA SANJAŠ?
- Sanjam razne sanove u boji.
- Jednom sam sanjala da sam velika i debela. Posle sam se probudila i
dobila batine. Mama je rekla: «Ovo nije dedina posteljina u koju možeš
da piskiš kad hoceš».
- Sanjam da sam Pepeljuga i da je moj princ lepši od njenog.
- Nije lepo sanjati. To rade samo oni što ce da idu u puno razreda i da
nose kravatu, a posle dodu kod tate da traže para.

ŠTA JE KARAKTER?
- To je sport. Moj brat je karakterista.
- To sam video u zoološkom vrtu. Ima rogove, ali nema rep.

ŠTA JE SLOBODA?
- Sloboda je kad pitam mamu smem li da uzmem cokoladu a ona kaže: Uzmi
slobodno!

ŠTA JE DETINJSTVO?
- To je moj život kad sam bio mali.
- To dobijemo kad se rodimo, pa posle prode
- Detinjstvo je kad gledaš slike žute boje.

ŠTA JE PUBERTET?
- Neizleciva je to bolest. I doba kad ti brkovi porastu preko noci.
- Pubertet je život sastavljen od gluposti
- To je kad prestaneš biti devojcica i slobodno možeš da se šminkaš
- Kad sam sa dedom stalno pricamo o devojkama iz tog puberteta

ŠTA JE ODGOVORNOST?
- To je nešto što svi traže, a niko ne zna šta je. Ne znam ni ja.
- Cuo sam da je to nešto jako teško što ne može svako da nosi.
- Odgovornost je Kad ja tražim sladoled a tata odgovara «Ne može».
- Odgovornost je kad odgovaraš druga da ne uci i nagovaraš ga da se igra.

KAKO SE PRAVE BEBE?
- One se prave od babica u porodilištu.
- Sramota me da kažem jer je to bezobrazan posao.
- Prave se nocu zato žmure kad se rode.
- To je jedan glupav posao za koji se prima deciji dodatak.
- Bebe se prave od rode ili od kupusa. Kako ko voli.
- Bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si
džabe bio dobar.

ŠTA JE HOBI?
- Te štapice sam jeo kad sam bio mali.
- Moj hobi je da kvarim televizor
- Hobi mog dede je laganje babe i hvatanje riba.
- Hobi je nešto besplatno što te skupo košta.

ŠTA JE SUNCE?
- Ko gleda u sunce,a ne žmuri ima da mu se razboli uciteljica.
- Najlepše sunce je na moru. Ono tamo stanuje i cim dodemo pita koliko
imamo para.
- Ja sam babino sunce. Valjda jesam jer me i mama tako zove.

ŠTA JE HOROSKOP?
- Tamo sam išao da gledam Hari Potera
- To je nauka zbog koje se ne ide u školu.
- Horoskop je ono kad su deca isto obucena i pevaju istu pesmu u više
glasova.

ŠTA JE VEROISPOVEST?
- Ko ima veroispovest uvek je cist, ne laže i redovno sece nokte.
- Ne znam za šta to služi al to dobiješ cim se rodiš

KO JE PATRIJARH?
- On je predsednik muškim i ženskim popovima.
- On je isto što i Sveti Sava samo što je živ
- Kad je Božic ili Uskrs on peva, a nije snimio CD.
- Patrijarh je onaj što se krsti kad mu mi mašemo.

ŠTA JE POLITIKA?
- To je lepa rec za pokvarene poslove.
- To su ljudi koji cudno pricaju da bi drugi mislili kako su pametni.
- To je kad cike u odelima lažu pred puno sveta a ovi im plješcu.

ŠTA JE EVRO?
- Evro je kad na televiziji pobedi «Lane moje»
- To je isto što i evrokrem samo u manjoj tegli.
- Cuo sam kad je mama rekla komšinici da je gledala Evra sa onoga svijeta
- To su najskuplje pare koje se kupuju kad primiš platu.

ŠTA JE JUGOSLAVIJA?
- Jugoslavija je ovo gde živimo ali više ne postoji.
- To je država iz koje su nastali Srbi u rasejanju.
- Kad nešto imaš pa nemaš, onda je to Jugoslavija
- To je setra od nekog Jugoslava, al je ja ne poznajem.

ŠTA JE PRESTONICA?
- Tako zovu Beograd na telelviziji.

KO JE SLOBODAN MILOŠEVIĆ?
- To je dasa što je jednom bio glavni.
- To je cika kome se sudi na televiziji kad nije bolestan.
- On je bio puno dobar, al ga ne vole zbog žene.
- Njega su odveli jer je tukao policiju

ŠTA JE NACIONALNI INTERES?
- To je nešto što se stalno izdaje.
- Naši susedi to imaju, a mi imali pa dali njima
- To je ma gde otišao da budeš Srbin.

ŠTA JE KOMUNIZAM?
- To su matorci kojima vicu bando crvena
- To je neko pusto ostrvo za neplivace.
- To je samo za odrasle. Decu od toga boli stomak.
- To je moj deda kad je bio mlad i lud.
- Ja nemam komunizam jer redovno pijem mleko.

KO JE DOKTOR NAUKA?
- To je doktor koji leci nauku.
- Doktor nauka je naucno bice.
- To je onaj što ne nosi beli mantil nego odelo pa je smešan.
- On ti ne kaže da otvoriš usta, samo on prica.
- To je neki što se maskira pa ne znaš da je doktor.

ŠTA JE KULTURA?
- To je pozorište, a mene cesto vode u kulturu.
- To se dobije u kuci i nosi se gde god da ideš.
- To se sadi na selu pa se posle prodaje na pijaci u gradu.

ŠTA JE GENOCID?
- To su oni filmovi što se prikazuju posle ponoci.
- To je nešto iz ponavanja prirode.
- Genocid nasledujemo od mame i tate.
- Genocid je nešto što se prica stalno, a u vezi je sa nekim gradom od
srebra.

ŠTA JE KLONIRANJE?
- To je kad se klovn nervira.
- To se radi na ovcama, a posle ce na nama.

ŠTA JE MAFIJA?
- Kad se kradu trešnje to nije mafija.
- To je jedan gospodski, vrlo placen posao.

ŠTA JE ŠOVINIZAM?
- Šovinizam je kad se neko zove Specjalni Izaslanik Visokog predstavnika
Ujedinjenih nacija

ŠTA JE DROGA?
- Moj deda se drogira. On je dijabolicar i svaki dan daje sebi drogu iz
šprice.

ŠTA JE PRES KONFERENCIJA?
- To je kad jedni pitaju,a drugi sede i piju Jelen pivo.
- Na to se teraju novinari.
- Ko god hoce nešto da slaže on napravi tu konfernciju

ŠTA JE AEROBIK?
- To je stocni aerodrom.
- Kad trciš uz muziku a nisi balerina.
- Da bi dobio aerobik moraš biti puno debeo.
- U to veruju samo ružne tete.

GDE JE AMERIKA?
- To su oni što ne znaju gde je Srbija.
- Tamo su živeli kauboji i indijanci, ali su se poubijali pa sad žive samo
glumci.

ZA ŠTA SLUŽI KOMPJUTER?
On služi da mama i tata ne spavaju više zajedno.

ENFJ

ENFJ - "Persuader". Outstanding leader of groups. Can be aggressive at helping others to be the best that they can be. 2.5% of total population.

Free Jung Word Choice Test (similar to MBTI)
personality tests by similarminds.com

Keirsey Test

ENFJ - pregled

Google - ENFJ

Inquisitivemore - interested in intellectual pursuits than relationships or family, detaches to analyze factors from multiple perspectives, regularly uses ideas and tools to transform understanding, enjoys playing with random interconnections between ideas and patterns, would describe self as a nerd in high school, likes science fiction, introspective, good at fixing things, more comfortable around adults as a child, feels both special and defective, knows the darkside of life well, is not bothered by going long periods without speaking with people, more intellectual than sensual, can be bitter, problem solver, relys on mind more than on others, driven by curiousity, feels best when working, minimalist. 10.4% of men. http://cityculture.org/global5/inquisitive.html

 

Your personality type is SLOAI 1.6% of men

You are social, moody, organized, accommodating, and intellectual, and may prefer a city which matches those traits.

open, organized, asks lots of questions, outgoing, prone to panic, easily hurt, narcissistic, detail oriented, concerned about others, the first to act, believes children need firm discipline, finish most things they start, comfortable around others, upset by the misfortunes of strangers, socially skilled, compliments others frequently, interested in people, busy, interested in the problems of others, tens, physically affectionate, overly nice, likes to lead, generous, in touch with feelings, not afraid to draw attention to self, manipulative, prone to jealousy, worrying, easily excited, motivated by a desire for acclaim, prone to addiction, frequently driven to impress others, passionate about causes, swayed by emotions, curious, anxious, passionate about bettering the world's condition, stressed, keeps spaces clean, believes in human goodness, well informed, thoughtful, assertive, fears doing the wrong thing, rushed

The largest representation of your personality type can be found in the these U.S. cities: Salt Lake City, Oklahoma City, Nashville, Tucson, Phoenix, Memphis, W. Palm Beach, Portland/Salem, Louisville, Cincinnati, San Diego, Los Angeles Area and these international countries/regions Ukraine, South Africa, Greece, Indonesia, Austria, Thailand, Turkey, Philippines, Puerto Rico, Malaysia, Portugal, Japan, Czech Republic, Guam

What Places In The World Match Your Personality?
City Reviews at CityCulture.org

Montenegro - 21.05.2006.

Nadam se da ce Srbija iskoristiti situaciji i poslednji put pokusati da pogleda sebe samu i zapita se sta to nije u redu sa njom.

Putnici za Emaus

Nada se razlikuje od drugih ljudskih emotivnih stanja po tome što ne
postoji ni četvrtina, ni trećina, ni polovina nade. Ili je nada ili nije nada i
ona čoveka nosi. Na kraju krajeva, da to nije tako, ne bi to sabralo toliku
energiju ljudske volje, ljudskoga žrtvovanja, da podižu hramove, da države, ako
hoćete, ponekad i ratuju radi toga, čega sve u ljudskoj slabosti nije bilo.
Rekoh vam malo pre, proći će Uskrs za koji dan, dolazi Tomina nedelja, nedelja
nevernog Tome. On nije verovao, hteo je da opipa, bukvalno da opipa i njemu je
odgovoreno - lako je verovati u ono što vidiš, ispitaj sebe šta je jače od tog
očevidnog, tu je snaga vere. Ostalo su priče, koje emituje ministarstvo istine
ministra Radulovića.

Ljudske slabosti, i u delu hijerarhije u crkvama, uprljale su i krvlju
umrljale Isusovu poruku - krvlju, ratovima. Nikad nisam bio uzbuđeniji nego
jednoga dana kada sam slušao propoved pokojnog pape Jovana Pavla II, koji je
rekao - mračna je i strašna istorija naše crkve. Mračna i strašna. Hrišćanstvo
na Balkanu, pa i kod nas, nije uhvatilo dublje korene, mnogo su jače drevne,
paganske naslage osvetoljubivosti, zlopamćenja. I kada se hrišćanstvo svede na
etničku meru, nije nikakvo čudo što mi imamo kod intelektualaca slavljenje
smrti, bukvalno intelektualnu nekrofiliju. Užasnut sam mnogo čime od onoga što
otac nacije, Ćosić, piše. Jedan njegov zapis ovako glasi, molim vas, ne znam da
li vam je poznat. Zapis je sa broda Galeb, on danima putuje - svuda naokolo
pučina, more, grozno, nigde groba! Tako glasi zapis.

Na kraju krajeva, i nad našim kolektivnim pamćenjem stoji mračna, crna
pečurka Srebrenice i Vukovara, i ako do tog suočenja ne dođe teško da ćemo mi
iskoračiti na ovaj put nade o kojem govorimo. Ali ta hrabrost je hrabrost
posebne vrste. Ja sam bio užasnut mnogo čime kao i svi, ali kad sam video kako
otac Gavrilo sa Trebnikom u ruci blagosilja ubice, koje pokosiše one nesretne
dečake oko Srebrenice, postalo mi je jasno da smo se upisali u jednu crnu
i mračnu knjigu, u kakvu dosad upisani nismo bili.

Ako ima lika u ukupnoj ljudskoj istoriji na kojem mrlje nema, to je doista
Isus. Mnogo je propovednika bilo u njegovo vreme i pre njegovog vremena. On je
nov po tome što je sabrao u žižu tu ljudsku nadu i ponudio nešto što je ljudsko,
pa i nadljudsko. Niko ipak pre njega nije smislio sintagmu - praštajmo onima
koji nas mrze. Taj njegov maksimalizam ljubavi je u službi izgradnje jedne
kulture, koja bi bila zaista ono o čemu je Marks sanjao - da se jednom okonča
praistorija i da počne carstvo slobode. U tome je velika tajna. Najuzbudljivije
su svakako njegove propovedi - Blago onima koji mir grade, sinovima će se
Božijim nazvati. Dakle, ničeg misterioznog u njegovoj sintagmi nema
- sinovi Božiji, onaj koji ima vrline, koji mir gradi.

To nije bio naoružani prorok. Bilo je i pre njega i u njegovo vreme
naoružanih proroka, koji su imali policije, vojske, partije, armije. On je prvi
primer nenaoružanog proroka. On je izabrao veliku istinu - ako je ovaj
svet nastao od jedne reči koju ne možemo pojmiti i ta reč postala telo, onda ta
reč mora i da vrati čoveka toj istini, u protivnom vladaće carstvo životinjsko,
velika riba gutaće malu ribu. To je zaista velika novina. Isus ima još jednu
uzbudljivu osobinu. Proroci su pisali, klesali u kamenu, traktate objavljivali,
Isus nije ništa pisao. On je verovao u reč ljudsku, koja od jednog do drugog, do
trećeg treba da dopire. Ja ozbljno verujem da ta energija nade koju je probudio,
ni za ovih 2000 godina nije potrošena. Ako je ikome tako nešto potrebno danas,
onda je to nama Srbima, u ovom momentu totalnoga rasula. Mi više nemamo veliku
državnu moć, nemamo finansijsku moć, mi nemamo vojnu moć, vojska nam se raspala.
Naše stanje se zaista može uporediti sa onim posle kosovske bitke, despotovine,
kada države više nije bilo, sve se to smanjivalo do pada Smedereva. Mi smo danas
kao država u razmerama Srbije despota Đurđa Brankovića.

I kad o tome govorim, ja znam da se mnogima čini da su sve ovo mitovi. Nisu
mitovi. Ako nešto angažuje volju, da se čovek podigne bolestan, umoran, da
nešto čini, i to je činjenica. I ljubav i strah i nada, i to su činjenice. Tu je
snaga Isusova.

Apostol Pavle je moja opsesija, a bio je policajac koji je gonio hrišćane,
izvlačio je ljude na najmanju dostavu iz kuće i na ulici ih maltretirao,
hrišćane. Kasnije je doživeo onaj preporod. Jevrejin po nacionalnosti,
vaspitavan na svicima Tore, Grk po filozofskom obrazovanju, Rimljanin građanin,
on nosi u sebi tri identiteta. Bez apostola Pavla ne bi bilo hrišćanstva,
Hristos bez njega ne bi uspeo, hrišćanstvo ne bi uspelo. On je kao čovek svoga
vremena imao sve šanse da krene dublje u Aziju, tamo bi našao plodnije tle za
svoje učenje o seobi duša, o životu posle smrti, ali on se odlučio za nešto
drugo - da ide u Evropu. On često pominje jednu ovakvu misao, koja je meni
duboko uzbudljiva. Postoje momenti, kaže on, u životu kada mi propovedamo naše
istine, principe, pišemo traktate, ali postoje kudikamo značajniji momenti -
kada se u nama neka istina kondenzuje tako da postane empirijska činjenica, koja
je jača i od nas i od našega razuma. Tada, kaže on, ja osećam - te su mi reči
najuzbudljivije - da mi neki glas govori - u ovom mračnom, strašnom vremenu
ratova, prodaje, čerečenja, spaljivanja, kada padaju carstva, kreni da ponavljaš
ono što deluje suludo, u šta skoro niko ne veruje. Ako nećeš ti, šapuće mu taj
glas, ko će. Ako nećeš sad, kad ćeš.

Mirko Đorđević

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=04&nav_id=195910

da vam ne bude muka od toga što hoćete

nećemo da nas prepuste onima koji prikazuju gasare, stradare,... hoćemo program koji je za nas istinit!

komentar gledateljke, povodom neizdavanja licence za rad BKTV

najbolja televizija, po meni, bar.... pored pinka naravno

komentar gledaoca, povodom neizdavanja licence za rad BKTV

Atlantida

Odličan termin je unutrašnja emigracija, čini ti se kao da više nemaš šta da objasniš, a onaj s kim ćeš se razumeti već je emigrirao.

Jasmina Ahmetagić

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=03&nav_id=193823

Dželati i žrtve - n-ti put

Ljudi koji zastupaju te dve opcije, ne samo da su uvereni da je to bolje, nego to prate vrlo snažna osećanja i na jednoj i na drugoj strani, i to je ono što je opasno, da su tu vrlo, vrlo jake emocije, što je verovatno posledica ratnih godina. Mi smo psihološki rastureni svi i nemamo mnogo strpljenja da se s bilo kim mnogo ubeđujemo. Mi često izgledamo nekome spolja kao ona muva u tegli što bije u one zidove, ne može da stane da vidi da ima otvor, da može da izleti kad god hoće. Mi nemamo živce za to, mi moramo da lupamo u onaj zid, koji nam se čini da će nestati ako mi u njega lupamo. Pa ove ljude koje sam gledao po ulici, njima možete na licu da vidite uvređeno samopoštovanje. Ti su ljudi uvređeni i s pravom su uvređeni. Ja to osećam, da su oni apsolutno s pravom uvređeni, nevolja je u tome što oni ne znaju ko ih je uvredio. Njih je sve uvredio Milošević i dalje ih vređa Toma Nikolić, ali oni to ne vide. E to je problem.

Srđa Popović

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=03&nav_id=192808

Zasluženi kič

Ja sam u tom trenutku bio negde između konvencije LDP-a u Beogradu i kupovine polica za diskove. Jedno 25 ljudi mi je javilo SMS-om da je umro, ali ja sam došao da tražim tu policu. Sad, jebeš što je umro, polica je na rasprodaji. I čekam da mi tu policu da neki majstor i sedim tu sa nekim drugim majstorom, koji puši napolju. I dolazi majstor s policom i uzgred kaže ovome - umro Sloba. A ovaj što puši kaže - Sloba iz dostave? A ovaj kaže - ma nije Sloba iz dostave, daleko bilo, eno ga tu dole, jede slaninu. Pa kaže - koji Sloba, pa kaže - Sloba Milošević. Ma neka se goni, bre, u pičku lepu materinu. I taj je meni dijalog bio kao da sam ga ja pisao, to je bilo najlepše. To osećanje potpune jedne ravnodušnosti pomešane sa osećanjem neke vrste konačne pravde. Hajde, umro je i to je onako super, ali pre 10 godina ja sam mislio da kada bi on umro, ja bih se skinuo go i išao niz Bulevar, da li me razumete - previše smo dugo čekali.



Ta subota na RTS-u, oni su imali neku specijalnu emisiju koja je trajala 9 sati. Vidim, Smilja Avramov, pa Brana Crnčević, pa sve oni ludaci, pa Bora Jović došao, pa tužno, ne znam ko je tužniji, da li gosti da li voditelji, to je tuga opšta. Da je RTS mogao u tom trenutku, ja vam ozbiljno kažem, da proglasi nacionalnu žalost, da pusti gudače, klasičnu muziku, oni bi to uradili, mrtvi ladni. I stalno mi je u glavi ono finale te sahrane, jedan zasluženi kič. Pazite, taj Milošević koji je kao, ne znam, najveći Srbin, šta je sve bio, otac nacije i na kraju na njegovu sahranu dođu, ne znam, troje pomahnitalih Rusa, jedan nosi srce valjda...



Biljana Srbljanović: Jastuče u najlon kesi, što je ona plakala nad njim.



Petar Luković: Ne znam, ja sam razumeo da je to onako poetski.



Biljana Srbljanović: Nije, to je bukvalno. Ja sam prvo mislila, pošto je bila autopsija, da je to stvarno njegovo srce.



Petar Luković: I ja sam mislio da je to njegovo srce izvađeno, ne znam. Dakle, tri Rusa, dva Iračana, jedan mali Kinez i još jedan manji Severnokorejac, dvojica nepoznatih Kubanaca, jedan Grk i to kad saberete, ja sam onda došao do zaključka - pa, čekaj, neko ko ima internet tri meseca i čatuje, pa on više ima prijatelja u svetu, sa ovom konekcijom koju ja imam kod kuće, nego Milošević za sve ove godine. Pa jebeš takvu smrt.



Kad sam se ja nadao da će on umreti, ima jedna grupa američka, koja ima pesmu You must die i to je bila moja himna godinu dana, pošto nije mogao da umre, ja sam to ponavljao kao neku mantru. Nisam mogao da uzimam one iglice da bodem vudu, ali sam puštao ovu pesmu. Tako da, mislim, razumete, ja sam želeo da on nestane, ali sad, zamislite ovakva smrt na kraju, sa ovom ekipom. Hoću da vam kažem da je završio na najgori mogući način u najgorem kiču, to nije čak ni cirkus. Njega su sahranili u pola 7 ili pola 8, pola 9, ja ne znam u životu da su nekog sahranili u to vreme, ne pamtim. Ne verujem da se nešto ljudi sahranjuju tako uveče, pa ako može u pola 8, što onda ne u ponoć, ne vidim nikakve razlike, da li me razumete.



Meni smrt Miloševića nije bila najbitniji događaj prošle nedelje. Meni je najveći hepening Srbije prošle nedelje bilo nešto što se desilo na Trgu Republike. Tamo je prošlog petka održan miting povodom Pesme Evrovizije. Bila je bina, pazite, zemlja u kojoj se pravi miting za Pesmu Evrovizije. Mi smo dve teme imali, kad se završi sahrana, počinje Evrovizija, mi smo tako imali sedam dana, više se nije znalo gde završavaju Flamingosi, a gde počinje sahrana Miloševića. Ja vam se kunem, tako je to išlo. I ja, brate, uživam u ovim glupostima i u ovim ludilima i u nesreći i što je svima gore, ja vam kažem, ja se bolje osećam. Izvinite, ja kad vidim klizište, ja se obradujem, ne znam kako da vam kažem. Da li me razumete, mene svaka pozitivna stvar - koje nema - može da baci u depresiju, ali svaka loša stvar potpuno mi daje neku snagu.



Evo, ja sam neki dan gledao ministra Bubala na klizištu. Šta će ministar privrede na klizištu, jel da prodaju klizište, šta, ne razumem, je li to privatizacija klizišta. Da je ministar turizma, pa da pokazuje, neko bi shvatio, ali šta će tu ministar privrede uopšte mi nije jasno. Imam još jednu misteriju, koju bih voleo da mi neko objasni. Neki dan sam čuo predsednik Boris Tadić je hitno tražio od vlade da mu se dostavi strategija ptičijeg gripa. Jebo te bog, propade mi dan, pođe naopako - šta će Tadiću strategija o ptičijem gripu. Ne, ozbiljno vas pitam, šta će mu? Imao sam dve pretpostavke, pretpostavimo da predsednik Tadić utvrdi da je strategija o ptičijem gripu loša, pretpostavimo, čitaju oni i utvrde da je loša, šta će on da radi, obuče bele mantile, zaposli kancelariju, idu da love kokoške, ne znam šta će da radi. Ne razumem, a ako utvrde da je koncepcija dobra, hoće da pohvali vladu, je li mu u opisu posla, jel piše u ustavu - predsednik se bavi ptičijim gripom. I tako čujem vest - Bubalo na klizištu, ovaj o ptičijem gripu, pa ovde stvarno u ovoj zemlji svi, pa i ja, evo, mogu da se bave bilo čim.



Petar Luković

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=03&nav_id=192808