Za nekoga...

Već duže vreme nešto u sebi zidam,
od staroga hrasta podižem skele
i dušu svoju od greha vidam
privijajući lipe i pčele.

Uposlio sam tri neimara
i našao mestašce tiho,
ali mi neko noću rušio
što sam po danu sazidao stihom.

Sitan sam poput mrava od grama pred tobom stojim,
ali te molim budi sred hrama koji za tebe zidam! 

Ti koji stvaraš čudesna dela 
i spajaš svetove kroz prozor svezdan, 
budi mi oslonac i skela 
da ne padnem u mračni bezdan.