Mitologija i politika

On je nas od Karađorđevog ustanka do danas doveo u najtežu situaciju u kojoj smo se nalazili. 5. oktobar je napravio jedan pomak, ali taj pomak nije dovoljno dubok i dosta je nesiguran u procentima. Nas ubija, i to ulazi u rezultate njegovog rada, apstinencija. Jedan narod, koji je u ovoj situaciji ne da dve pare za glasanje, ljuti se, ništa mu nije dobro, ne valjaju mu kandidati, ne valjaju mu stranke, kao da su ti apstinenti izuzetno sposobni i pametni ljudi. To nije tačno, naši apstinenti su jedna asocijalna, apolitička gomila ljudi koja nam priređuje vrlo teške dane.





Pazite, za takvu stranku budaletina mi damo 27%, a 50% stanovništva drema.





Svi narodi imaju mitologiju, ali je ne upotrebljavaju u politici. Postoji Robin Hud i u Francuskoj mlada žena koja je branila Orlean, Jovanka Orleanka, ali niko to ne upotrebljava u političke svrhe. Kod nas sve naše mitologije ulaze u politiku, tako da nas zavaravaju pred realnim problemima koji stoje pred nama i koje moramo da rešimo. Ja se još uvek nadam da će se u Srbiji dogoditi čudo.





Desimir Tošić

Alternativa

Nije lako danas nuditi alternativu Srbiji, koja tu alternativu shvata kao svoj poraz, kao svoju sramotu, kao svoju osudu.

Nikola Samardžić

The One - (!?)

Could it be
And we were alone
and the moon was full of gold
your heart was filled with blood
and the sun was in your hands
the sun that burnt you then
and warmed your empty heart
people come and go
but you're the one.. one one one...

Audio zapis, ako neko zna o cemu se radi, neka se javi.

The One - Google search

The One - Google Blog Search

Ipak se vratio

Znam, trebalo bi da sam bolji od ovoga...ali ne mogu da izdržim....

Teška ti zemlja, kasapine...

P.S. Eto nama izbeglica iz pakla...

http://www.elitesecurity.org/poruka/1076248

Ko je ko?

Ovi mali vladari (podpredsednici u ulozi predsednika) i dvorske lude (pripadnici ministarstva koji nisu radnici istog), kao nekada pokondirene tikve, uporno zele da sebe proglase gradjanima. Tako su zavoleli bunjeve i protesne setnje. U stvari, to im je podjednako prihvatljiva zamena kao narkomanu trodon; daj dok moze.
A gradjani, koje opet neki zele da predstave "obicnima", bi da malo budu vlast na neobican nacin, bez izlaska na izbore. A izbore opet niti ima ko da inicira, niti je ikome stalo do novih plakata. Mozda tek ponekome do neke nove dvorske lude.

Ko će nama da plati?

Kako ćemo mi ovde snositi posledice - ne znam, bojim se ozbiljnih sukoba unutar Srbije. Onda će se pokazati da je ta priča o jednom telu i na toj ravni pogrešna, ona je pogrešna na svim ravnima, mi nismo jedno telo, mi nismo jedna osoba, mi smo jedno društvo koje nije monolitno, koje nije homogeno i mi ćemo se pocepati kao društvo i krenuti jedni na druge i time zapravo krenuti da se kažnjavamo za sve ono što se radilo. Ja verujem u to pričanje priča. Ono što se nameće sa one druge strane, to je da smo mi mnogo propatili, pa da se zapravo ne očekuje kazna, nego se očekuje nagrada za patnju. I onda vas dovode u situaciju da merimo patnje. Ja sam spreman, hajde da izmerimo patnju, haj'mo da vidimo, haj'mo na papir i da vidimo - žrtve,uništenu imovinu i sve ostalo. Ne znam, bojim se da nismo najviše patili i da ne možemo da očekujemo baš neku nagradu za tu patnju.

Misleći da su u pravu...

Na drugoj strani, ništa lakše nego navesti nepismenu sirotinju da sebi da
oduška paleći, rušeći, urlajući, šta god, samo neka veruju da su užasno
uvređeni. Nikakav razuman odgovor ili pokušaj vraćanja racionalnosti tu ne znači
ništa, posebno ne ako argument dolazi iz, zamislite, istorije umetnosti. Kome je
u stvari poslana primedba da se u muslimanskoj umetnosti ponekad ipak prikazivao
Muhamedov lik? Možda indonežanskim muslimanima koji kao nešto znaju o persijskoj
minijaturi XVIII veka. Ili vojskama i političarima koje pripremaju mase za
mogućni sveti rat. Otkuda evropska nadutost da se soli pamet drugima, dok je
Evropska zajednica još uvek okružena ne samo teškim graničnim prelazima, nego i
minskim poljima u Grčkoj.

...
Kakav je odgovor uvređenih muslimana?
Kako izgleda, oni nikako ne mogu napasti hrišćanskoga Boga. Zahvalimo to
evropskoj kulturi zavitlavanja, ateizma i uspešne desakralizacije. Pa, kad već
ne može da se napadne hrišćanski Bog, napašće se holokaust. Uistinu, osnovna
ideja prvih evropskih ideologa ujedinjenja Evrope, iz uglednih italijanskih
jevrejskih porodica, bila je da se zauvek onemogući ponavljanje najstrašnijega
doba evropske istorije. U tome smislu holokaust Jevreja i drugih žrtava nacizma
uistinu jeste sveti.

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?nav_id=188541&yyyy=2006&mm=02

U prošlom životu...

U prošlom životu rodili ste se, prebivali i radili u Brazilu, u
razdoblju od
1734. do 1799. godine.
Tada ste bili vlo dobra krojačica i
švelja, pa
ste šivali za mnoge poznate osobe svog vremena.
Radili ste jako
mnogo, a
vrlo malo spavali, kako biste prehranili muža i troje djece. U ono malo
slobodnog vremena kojeg ste imali - potajno ste pisali stihove. Skoro da se
nikada niste micali iz svog malog mjesta prebivališta, u kojem ste proveli
sav
svoj život.
U sadašnjoj egzistenciji vaš je glavni zadatak upoznati
svijet
oko sebe i ljepotu prirode, te prenositi dobre 'vibracije' na ljude u
svojoj
neposrednoj okolini. Nikada nemojte kritizirati druge ljude. Nastojte
što više
putovati. Izučavajte povijest i mitologiju.
Bilo bi dobro kada
biste
izabrali zanimanje pjesnika, pisca, učitelja, mornara ili pilota.
Sagradite
vlastiti dom i vrt u kojem ćete posaditi jedno drvo. Zasnujte
vlastitu obitelj i
odgojite sina.
Ako uspijete ostvariti sve ove zadatke
- tada se više nikada
nećete reinkarnirati.
http://www.astromag.biz/index_astro11.htm

Da želim da idem u Brazil, želim.
Da sam pokušavao da pišem stihove, pokušavao sam.
Da ne kritikujem, ne kritikujem.
Da pokušavam shvatiti prirodu, pokušavam.
Da me istorija ne zanima koliko mitologija, ne zanima me.
I mornar i pilot i učitelj je prolazilo kroz glavu. Ovo poslednje ponajviše.
Drvo u vrtu je više nego ok. Ali teško da reinkarnacije neće biti.

Vreme

ne ozbiljno ne mogu puno chatati - moram još puno toga naučiti

IcyImpact

Victory

MOURN THE LOSSES BECAUSE THEY'RE MANY...

BUT CELEBRATE THE VICTORIES...

BECAUSE THEY'RE FEW.